Ревија Колубара, новембарски број, 12-13. страница, текст под насловом ”Ред овде не станује. А кад ће, не знамо!”: Радован Марјановић, доктор наука и професор социологије на ваљевској Вишој економској школи, између многих својих учених мрзовољности, пребацује ДСС-у и СРС-у ”одсуство грађанског и чаршијског реда” поводом њиховог наводног одсуства са сахране београдског градоначелника. Бог те мазо! Вид’о он некако из далека да они нису били. Марјанко јавно сумња да су ”изостале и неке изјаве саучешћа породици” и пита се да ли ”уз одсуство јавног саучествовања у болу, нема интимне радости?!” Чуо он то све из далека некако. Каже даље, ”Назвати њихов чин сељачким, била би тешка увреда разума а не сељака. Село и сада зна ред, и на са’рану иде цело!”
Тако нама наш Р.М. поиздаље умствује о београдским са’ранама, све осврћући се у гневу. Учени доктор развија ову тему нашироко и надугачко, јавно патерналише и све у шесн’ес’ доцира појединим политичким странкама, али некако само онима са српским предзнаком. Заборавља наш Rotary Марјанко један важан детаљ из своје персоналне и професорске историје који његовој политикантској, ученој хипокризији и лажном моралисању о ”реду који не станује овде” баш никако не иде у прилог: професор је целог свог живота неуобичајеном страшћу волео своје гимназијске ученице, потом студенткиње, а и све друге тек стасале жене. Таквима није манис’о. Јавна је чаршијска тајна: највећма је љубио младо месо. Што’но би рекли у наслову осмог албума Забрањеног пушења, ”Ходи да ти чико нешто да”! Многе Ваљевке, које су му родитељи поверили на социолошко образовање и васпитање, могу посведочити о изненађујуће дугачким и многобројним рукама данас времешног професора. Остаје нам да живимо са сасвим излишним сазнањем на које нас у поменутом чланку иронично подсећа исти овај Радован, ”да говеда целог века остају говеда, тако да им се не поверава оно што није за говеда”. Нек’ је на част и грешном Радовану и онима који ваљевској публици свакомесечно објављују лажна морална и политичка сочињенија.
